Najmlađi sin Velikog srpskog župana Stefana Nemanje zvao se Rastko. Mladi Rastko: visok, vitak, snažan mladić, plavih očiju ,tihe i smirene prirode, kao sin vladara, stekao je solidno obrazovanje, uglavnom zasnovano na čitanju crkvenih knjiga. Njega nije privlačio sjaj dvorskog života, ni bogate gozbe već knjige i čitanje. Privlačile su ga priče o životu svetih ljudi pustinjaka, mučenika i hrišćana koji su stradali zbog svoje vere. Razmišljao je o tome kako da se odvoji od sveta, ode u manastir i posveti se Bogu. Tako je i učinio… Kada je napunio 17 godina, protiv volje svojih roditelja, odlazi na Svetu Goru gde se zmonašio i dobio duhovno ime Sava. Iako ga otac i majka nisu podržali u njegovoj odluci vrlo brzo su je prihvatili verujući da je to Božija volja. Nakon nekoliko godina njegov otac Stefan Nemanja zamonašio se u manastiru Studenica, zadužbini Nemanjića, a potom je otišao na Svetu Goru gde je dobio monaško ime Simeon. Sava i njegov otac su na Svetoj Gori osnovali svoju zadužbinu, manastir Hilandar. On je postao središte srpske duhovnosti, kulture i najveća škola za obrazovanje srpskog sveštenstva. Tamo su se okupljali mnogi učeni ljudi i to mesto je postalo duhovna akademija za one koji su želeli da dobiju široko bogoslovsko obrazovanje.

Manastir Hilandar

Nakon smrti oca, Sava je sa moštima Simeona došao u Srbiju izmirio braću Vukana i Stefana koji su se svađali oko prestola, a potom su sahranili oca u manastiru Studenica. U znak izmirenja Sava je sa svojim bratom Stefanom Prvovenčanim počeo izgradnju manastira Žiča. Ovaj manastir je sagrađena da bi bio sedište arhiepiskopije i da bi se u njoj krunisali svi srpski kraljevi. Sava je postao prvi arhiepiskop srpske crkve i krunisao je svog brata velikog župana Stefana koji je postao prvi srpski kralj. Sava je mnogo putovao i na tim putovanjima je zapažao, posmatrao i učio ono što bi trebalo promeniti u organizaciji srpske crkve pa i srpske države. Uvek je na umu imao svoju zemlju i njene potrebe. On je bio istaknuti poslanik na polju književnosti, kulture i prosvete. Bio je jedan od najsposobnijih i najobrazovanijih ljudi, govorio je više jezika i proputovao je mnoge zemlje .

Manastir Žiča
Manastir Žiča

Umro 27. januara 1236. u Trnovu u Bugarskoj, na povratku iz Jerusalima i posete Hristovom grobu. Nakon godinu dana njegovi posmrtni ostaci preneti su u Srbiju i sahranjen je u manastiru Mileševa. Nakon nekoliko vekova Sinan paša je iz manastira oteo mošti Svetog Save i spalio ih na brdu Vračar ne bi li tako zatro priču o velikom srpskom svecu. Posle oslobođenja od Turaka u Beogradu na Vračaru podignut je velelepni hram posvećen Svetom Savi u znak sećanja i zahvalnosti za sve što je uradio za svoj narod i crkvu.
Dan Svetog Save prihvaćen je kao školska slava u znak priznanja za doprinose srpskoj prosveti i kulturi. Ime Svetog Save i njegove zasluge žive u sećanju srpskog naroda koje su pretočene u narodna predanja, pesme, pripovetke legende… U njima je on prikazan kao čudotvorac, svetac, učitelj, zaštitnik nejakih i siromašnih. Prosvetitelj koji uči narod da razlikuje dobro od zlog, mudro od lukavog, pravedno od nepravednog, nebesko od zemaljskog. On uči ljude milosrđu, poštovanju Boga, slozi i miru mađu ljudima. Njegova ličnost inspirisala je i mnoge srpske pesnike i to Jovana Jovanovića Zmaja, Đuru Jakšića, Desanku Maksimović, Vaska Popu… Ovaj dan je više od školske svečanosti. Mnoge srpske porodice slave Svetog Savu kao svoju krsnu slavu. Čitavo srpstvo slavi svog zaštitnika, okuplja se u veri i nadi za bolju budućnost, priseća se slavnih vremena, duhovnih vođa i zavetuje se da će nastaviti put koji nam je pokazao Sveti Sava.
Njegov lik i delo najlepše odslikavaju reči Svetog Vladike Nikolaja koji je o njemu rekao: “Učio si narod božanskoj mudrosti, učio si ga trudu poštenju i milosti. S ljubavlju nadom i čeličnom verom, učio si rečju primerom i perom. Nauka je tvoja izvor nepresušni i za gladne duše pravi hleb nasušni. Zato ti kličemo junače i danas učitelju Savo moli Boga za nas”.

Sofija Vujaković
profesor srpskog jezika i književnosti
i licencirani predavač SuanPan mentalne aritmetike

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *