Važno je znati da se temelji samopouzdanja grade još u najranijem detinjstvu. Ono kod dece zavisi od toga šta im govorimo i kako se prema njima odnosimo. Deca koja su svesna svojih vrlina lakše izlaze na kraj sa negativnim uticajima i konfliktima. Ona imaju realističan pogled na svet i uživaju u svom detinjstvu. S druge strane ona deca koja nemaju samopouzdanja teško rešavaju probleme i vođena su mišlju da nisu dovoljno dobara. Takav stav ih čini depresivnim, pasivnim, povučenim i stidljivim. Ona lako odustaju, nesigurna su i preosetljiva na kritiku. Dete kada je je voljeno, a nije zadovoljno svojim dostignućima ili je zadovoljno svojim dostignućima, a nije dovoljno voljeno, može imati osećaj niskog samopouzdanja. Pravi osećaj samovrednosti dete razvija tek kada mu se pomogne da napravi zdrav balans.
Da bi dete imalo zdrav osećaj samovrednosti, važno je da ga hvalite i to ne samo onda kada postiže neke rezultate već i kada uloži trud da bi do njih došlo. Još jedna stvar je jako bitna, a to je druženje u vrtiću. U kolektivu među svojim vršnjacima, dete nema izbora nego je prisiljeno da poštuje dogovorena pravila i tako uči da se sa drugom decom ravnopravno bori za svoj status. Deca predškolskog uzrasta imaju uglavnom visoko samopouzdanje i to vrlo često nije povezano sa njihovim objektivnim postignućima. Do polaska u školu roditelji imaju najvažniji uticaj na razvoj samopouzdanja kod svoje dece. Dolaskom u školu, stvaraju se novi uticaji koji testiraju detetove snage. Ocene, kritike učitelja, nastavnika i primedbe vršnjaka su novi faktori koji utiču na dečije samopouzdanje, a ono je tokom školovanja veoma važno pomaže detetu da ostvari bolji uspeh, da je intelektualno aktivno i da se ne plaši da izrazi svoje mišljenje. Dete sa manjim samovrednovanjem prvo nastoji da izbegna neuspeh, a tek onda da postigne uspeh. Takva deca se fokusiraju na neuspeh umesto na uspeh, na probleme umesto na njihova rešenja, na prepreke umesto na cilj. Ponekad i roditelji prave greške, svojim velikim očekivanjima i forsiraju određena ponašanja ili aktivnosti, a na neuspeh reaguju ljutnjom ili kažnjavanjem što će doprineti detetovom osećeju nekompetentnosti i time uticati i narušiti njegovo samopoštovanje.
Da bi dete učvrstilo pozitivnu sliku o svom biću, trebalo bi mu pomoći da oseti koliko je ono značajna osoba, pre svega u očima svojih roditelja i bližnjih.

Bitno je: ponašati se prema detetu sa poštovanjem, ne podlegati potcenjivanju, ponižavanju i uvredama; usaditi mu zdrave misli; ne upoređivati ga sa drugom decom; proslaviti svaki njegov uspeh; ne očekivati od deteta savršenstvo i podstaći ga da pomaže drugima i da razvija svoje sposobnosti i veštine.

Ono što je najbitnije, a to je bezuslovno poštovanje i prihvatanje deteta kao osobe čak i onda kada je njegovo ponašanje neprihvatljivo. Deca koja imaju pozitivan stav o sebi imaju i pozitivan utisak da mogu nešto lepo i vredno da doprinesu.

Program SuanPan mentalne aritmetike je tako koncipiran da ne prave i ne ističe razlike među decom koja pohađaju ove kurseve, svi polaznici su jednaki i svi mogu da postignu izuzetan uspeh. Naši đaci nakon redovne vežbe postaju brži i precizni ne samo u računanju, već u svemu što rade, vrlo retko greše i svoju okolinu oduševljavaju svojim postignućima što izuzetno pozitivno utiče na jačanje njihovog samopouzdanja. Zato je predškolsko doba idealno vreme da upišete svoju decu na kurseve SuanPan mentalne aritmetike. Vidimo se u Kefalu!

Sofija Vujaković
profesor srpskog jezika i književnosti
i licencirani predavač SuanPan mentalne aritmetike

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *