Danas, kada smo pretrpani svakodnevnim obavezama, jedno pitanje je stalno prisutno – kako postići sve? Biti dobra mama, žena, držati kuću u redu, ispunjavati sve poslovne obaveze… S druge strane, deca imaju zaista mnogo školskih i vanškolskih aktivnosti, pa je tu i pitanje kako uz sve obaveze i njima olakšati i kako ih pripremiti na dobro snalaženje i ispunjavanje svojih obaveza?

Odgovor je – organizacija. Tako smo korak ispred i postižemo sve na vreme. Za mene, mamu sa troje dece, to je jedina opcija. Svaki dan mi je uglavnom unapred isplaniran, a od kad zapisujem stvari i obaveze mnogo bolje funkcionišem. Ja sam zadužena za organizaciju našeg dana, jer muž ima takav posao da je često odsutan od kuće, a sada smo već i navikli i volim da je tako. Za dobro funkcionisanje bitno je imati plan i dobar, redovan, ritam.

Ustajem 30 min pre svih jer sam jutarnji tip – ne volim noću da završavam stavari, rano jutro je moje. Što više stvari ujutru obavim, osećam se rasterećenije i opuštenije. Smatram da je noć za spavanje, a jutro za posao.

Druga stvar koja pomaže kod funkcionisanja jeste da nema praznog hoda. Pogotovo za bezvezne stvari. Ujutru dok se kuva voda za čaj, uključujem mašinu za veš – nema praznog hoda… Uveče, dok spremam večeru, devojčice se tuširaju – nema praznog hoda. Kuče se šeta kad dolazimo kući – nećemo se dva puta obuvati i izuvati – nema praznog hoda i gubljenja vremena. Ono što moram da priznam da mi je kod dece pomoglo jeste spremnost za školu i pripremljenost na školske obaveze. Na taj način sam njima na vreme približila funcionisanje škole, način učenja, ali i poznavanje samog gradiva. Pre polaska u školu, moje devojčice, Mija i Staša znaju sve brojeve, slova i početno čitanje. Osnovu imaju i to je potrebno, njima nije bilo opterećenj,e već uživanje, a meni svakako veliko olakšanje.

Nastavak organizacije dalje izgleda ovako: Domaći se obavezno radi odmah posle škole, kasnije može da se desi da imamo mnogo obaveza i da ne stignemo – odlična stvar koja nam pomaže oko školskih obaveza je što nedeljom ujutru uradimo “listić” iz svakog predmeta i nemamo kampanjsko učenje pred kontrolni. Tada ja pijem kafu i pratim šta je uradila Mija, a Staša radi SuanPan, jer nema praznog hoda. U autu, dok se vozimo, preslišavamo gradivo i razgovaramo kako su proveli dan. Naravno, nekad samo slušamo muziku. Ono što moramo da prihvatimo je da je svako dete individua za sebe i da svako ima svoj karakter koji se trudim da osluškujem, prepoznam i pružim im opciju – izbor da isprobaju vanškolske aktivnosti koje oni požele. Ali opet postoje opcije koje se kod nas moraju, a to je, ako smo na nešto krenuli ove godine u tome ćemo da istrajemo do kraja. Naravno ne po svaku cenu, ali nikako se ne prestaje zbog razgloga kao što su: „Nisam najbolja tamo – neću više da idem“. Trening, vanškolske aktivnosti ili kako god da ih zovemo, služe da bi se dečije telo i svest razvijali pravilno, a ne da bi se dokazivali – kako deca tako i roditelji. Vreme koje trošimo na ispunjavanje obaveza skratili smo tako što smo uskladili obaveze. Istovremeno imaju jezik – nisu u istoj grupi jer Mija i Staša nisu istog uzrasta. Zajedno treniraju atletiku i Staša  ima dodatnu aktivnost – ona je jedna „Iskrica“, jer voli muziku, ples… I to je samo njena aktivnost, jer, znate nekako je to mlađe dete uvek u senci starijeg i mislim da sam pravi izbor napravila sa Iskricama – nemaju nikakve dodirne tačke sa Mijinim obavezama, a odličan im je koncept.

Ono što je nezgodno je to što živimo u kraju gde nemamo školu u blizini tako da, savet za sve, birajte najbližu školu. Smatram da su sve škole dobre, da je najvažnije da vaše dete ima dobru učiteljicu. Mi smo odabrali manju školu, a o razlozima ću pisati u januaru – ipak do februara traje upis.

Što se tiče organizacije na poslu, važna mi je mogućnost fleksibilnog radnog vremena, mogućnost rada od kuće i stalno “zasipanje” mailovima saradnika. Nemojte ovo pogrešno shvatiti – sve što mi padne na pamet i treba da se uradi, pošaljem mail kako ne bi bilo zaboravljeno. Takođe, neizostavno je da i svaka karika vašeg poslovnog lanca vas prati i izvršava dogovorene obaveze savesno i s ljubavlju.

I baš kad sam završila ovaj tekst i kad je sve izgledalo savršeno i moguće, uspavala sam se… Nisam imala ni malo vremena za jutarnje spremanje. Takvim danima obavim ono što zaista moram – postoje obaveze koje mogu da sačekaju sutra, jer ipak, tog dana neće stati svet ako ih ne ispunim. Svi smo mi ljudi od krvi i mesa i imamo pravo na loše dane.  Iako mi je nekada žao, ipak nisam supermen – ali, tvrdim, organizacija je ključ.

Učite, svoju decu , pokažite im na primeru da se sa dobrom organizacijom lakše funkcioniše. Ne uči se kampanjski, uči se pomalo na vreme. Važne činjenice se zapisuju – nama pomaže lepljenje stikera na zid, jer svaki ulazak u sobu znači pročitane važne činjenice i sigurno daju bolji rezultat od suvoparnog učenja. Pokažite im to na ličnom primeru i sigurno ćete svi, i oni, ali i vi, bolje funkcionisati u ispunjavanju svojih obaveza.

Jovana Jevtić,

direktorka Centra za obrazovanje “Kefalo”