Da li ste vi medju roditeljima koji su  pozvani na testiranje sa svojim predškolcem?I da li nam to stvara zabrinutost,čudno ushićenje? Razna pitanja se postavljaju  na temu da li su deca sprema,da li i šta pripremati i učiti sa njima.

Svrha testiranja je da se  ispita emotivna, socijalna i kognitivna zrelost deteta.
Pitanja koja će se detetu postavljati se ne znaju, iako se u našim školama već godinama koristi isti niz testova. Sa druge strane, kako će proći samo testiranje i koja će pitanja biti postavljena uveliko zavisi ne samo od korišćenih testova već i samog psihologa tj. pedagoga u budućoj školi.Testiranje podrazumeva proveru  grafomotoričkih veština,poznavanje brojeva deteta,glasovna analizizu,i glasovnu sintezu reči i to izgleda ukratko ovako:

Proverava  grafomotoričkih veština podrazumeva u sebi zadatak da dete nešto nacrta.Bitno je da pravilno drži olovku i da zna da nacrta dovoljan broj detalja na crtežu.Znanje brojeva podrazumeva da dete u ovom uzrastu treba da zna da broji do 20 i da brojeve povezuje sa količinom.Takođe bi trebalo da zna koliko ima godina ,koliko će imati sledeće godine.
Provera rečnika  jednog predškolca sadrži zadatke gde  dete treba da zna  kojim slovom počinje neka reč, a kojim  slovom se završava,kao i  da podeli reč na slogove. Glasovna analiza podrazumeva proveru  da li dete razume da se reč  npr. ŠUMA sastoji od glasova Š U M A – što se smatra osnovom budućeg pisanja, i glasovna sinteza proevra  kada kažete ŠUM A da li dete to prepoznaje kao ŠUMA – što je osnova budućeg čitanja.
Govorno-jezički status deteta se proverava kroz jedan neformalni razgovor kao i kroz niz pitanja snalaženja i svakodnevnih situacija kao što su: Šta nosimo kada pada sneg?Kada idemo na kupanje?Koji dan je posle nedelje? Trebalo bi da dete zna i da odredi šta se nalazi gore, dole, pored njega, kao i da razlikuje pojmove veći –manji.

Zaključaj je da je testiranje upoznavanje sa detetom,i njegovo poznavanje svakodnevnih pojmova.
Na ova pitanja ne možete vi, preko noći, pripremiti dete niti to treba da pokušavate. Svakako nemojte biti  zabrinuti,jer deca primećuju kada smo mi zabrinuti a tako bi samo njima uneli neprijatnost koja ne treba da postoji.Imajte poverenja u svoje dosadašnje vaspitne postupke, kao i u rad vrtića koji je dete pohađalo.Polazak u prvi razred ipak je prelep dogadjaj.

 

Tekst pisala Marija Ristić dipl.profesor razredne nastave