Zašto? 2782236674_1c445d6d11_z

Published on januar 18th, 2013 | by Dragan

Zašto je izbio Rusko-Gruzijski rat 2008. godine?

Rusija i Gruzija imale su tradicionalno loše odnose. Još od vremena raspada SSSR nastao je problem sa Abhazima i Osetincima koji su postali podeljeni izmedju Rusije i Grzije a oduvek su živeli u istoj državi. Problem je još gori time što Južna Osetija, koja je u Gruziji ima 90% stanovništva koji imaju Ruske pasoše, to jest da su ruski državljani.
Rat u Gruziji je izbio odmah prilikom odvajanja Gruzije od SSSR, i od tog vremena Gruzija nema kontrolu nad Abhazijom i Južnom Osetijom. Nekako su se dogovorili sa Rusima i Ruski mirovni kontigent je bio u tim autonomnim oblastima.
Medjutim, godine 2003. došlo je do „Revolucije ruža“ u Gruziji – neki kažu narodne revolucije drugi kažu planirane od strane NATO i SAD kako bi se srušio predsednik Eduard Ševarnadze, bivši ministar inostranih poslova SSSR koji je postao posle raspada predsednik Gruzije.

Bilo kako Bilo na vlast dolazi Gruzijski predsednik Mihajl Sakašvili.
On je za razliku od Ševarnadzea bio jako naklonjen zapadu, SAD i NATO paktu i aktivno je lobirao da Gruzija postane članica NATO pakta. Počeo je da naoružava Gruzijsku vojsku, da dovodi NATO oficire za obuku, poslao je gruzijske vojnike u misije NATO pakta itd.
Unutrašnja politika je bila da će da zauzme Abhaziju i Južnu Osetiju milom ili silom. Kako je vreme prolazilo osetio se jak i moćan, a Zapadni prijatelji su mu davali tehničku i verbalnu podršku.
Tako, Avgusta 2008. godine, Sakašvili je odlučio da vojnom akcijom zauzme prvo Južnu Osetiju a potom i Abhaziju. Smatrao je da Rusija neće da se meša jer on ima jake Zapadne prijatelje.
Na njegovu žalost – njihova podrška bila je samo verbalna.

Uveče, 7. Avgusta 2008. godine, Gruzijska artiljerija počela je užasno bombardovanje Južne Osetije. Pošto je to mala teritorija sa jako slabom vojskom, Južna osetija je bila kao na dlanu Gruzijskim artiljercima. Po prestonici J. Osetije, Cinvaliju, Gruzinci su rasuli kišu projektila iz višecevnih bacača raketa, bespoštedno gadjajući i civilne i vojne ciljeve.
Vrlo brzo, Gruzijske snage upale su u Cinvali i posle nekoliko časova žestoke borbe, uspeli su da potisnu J.Osetine i zauzmi grad.
Kako bi osigurali da Rusija neće da interveniše snagama koje su u sastavu mironog kontigenta, Gruzini su počeli da gadjaju i bazu Ruskih mirovnjaka.
Ruski mirovnjaci samo sa lakim naoružanjem nisu mogli da se suprotstave Gruzijskom artiljeriskom napadu, ali nisu hteli da se predaju. Preko razglasa su prkosno pustili borbene pesme i polegli po zaklonima očekujući kopneni napad Gruzinaca.

Glavni cilj Gruzina bio je Roki tunel na severu na granici J. Osetije sa Rusijom. To je jedina veza i jedini put kroz koji Rusi mogu da pošalju pojačanje ili da intervenišu u Gruziji.
Gruzini su uspeli da dodju do tunela, sa čije druge strane su se nalazile jedinice Ruske vojske koje us očekivale naredjenje za dalje.

Ali Gruzini su se prevarili. Iz tunela pojavili su se Ruski tenkovi i transporteri 58. Ruske armije, kao i komandosi Specnaza koji su vrlo lako savladali Gruzinsku prethodnicu i osigurali prolaz Ruskoj vojci ka Gruziji.
Gruzinski predsednik Sakašvili preračunao se. Mislio je da će Rusija ostati pasivna i ćutati – medjutim tadašnji predsednik Rusje, Dmitri Medvedev naredio je – kontranapad. Rusko RV vrlo brzo je zagospodarilo nebom, i počelod a napada Gruzinske ciljeve. Sakašvili u neverici i panici odmah se obratio svojim zapadnim saveznicima – od kojih je dobio samo reči uveravanja da će „sve biti u redu i da se ne sekira“.
Ruska vojska počistila je Gruzince i ušla u predgradja Cinvalija gde se vodila žestoka borba. Rusi su poslali elitne padobranske jedinice, 76 vazdušno-desantnu diviziju koja je gotovo savršeno obavila svoje zadatke. Prilikom upada Ruske vojske u Cinvali u operaciji oslobadjanja od Gruzijske okupacije, kolonu tenkova 58. armije predvodio je njen komandant, general-lajtnant Anatolij Kruljov – kada su njegovu kolonu uhvatili u zasedu Gruzijski specijalci. U toj zasedi uništeno je oko 20 Ruskoh oklopnih vozila- sam general bio je ranjen šrapnelom u nogu i onesposobljen. Medjutim, major Denis Večinov, oeto je od Gruzina mitraljez i njime počeo da odbija Gruzinski napad, pokrivajući svoje drugove. Ubrzo je ranjen u obe noge ali je nastavio da puca, sve dok nije bio pogodjen u glavu. Nažalost preminuo je na putu u bolnicu, i posmrtno odlikovan ordenom „Heroja Rusije“ – tada je došla i pomoć, avijacija i komandosi i uništili Gruzijsku zasedu i kolona je ušla u Cinvali gde je uspešno potukla Gruzine.

Padom Cinvalija u Ruske ruke pratkično je Gruzijska vojska prestala da postoji. Strah i panika su prevladali. Gruzinski vojnici, opremljeni i obučeni po NATO modelu, čak su imali i američke puške M-16 koje su počeli u panici da bacaju i trče prema magacinima da uzmu svoje stare, dobre, „Kalašnjikove“. Gruzijski tenkovi i samohotke ostajali su kraj puta, nedirnuti i napušteni, a nekima su još uvke radili motori.
Gruzini su tražili ili bolje reći vapili za pomoć od NATO pakta, ali pomoć nije došla.
Rusija je ubrzo ušla i u Abhaziju, izvršial pomorski desant, uništila gruzijsku mornaricu i bila praktično pobednik.

Poslednji pokušaj odbrane bio je pokušaj da se zaustavi Ruski napad na grad Gori, važan strateški cilj i inače – rodno mesto Staljina.
Gruzija je poslala pojačanja u grad koji su Rusi tukli artiljerijom, ali vojnici, su se povukli a da nisu ni stigli do grada.
10. Avgusta je uglavnoms ve bilo gotovo. Rusija je priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije i svojom vojskom ih zaštitila.
Tri dana kasnije, Ruska vojska ušla je u Gori.Gruzijska vojska je netragom nestala, a lokalna Gruzijska policija ponudila je saradnju Ruskoj vojci u održavanju reda u gradu. Nakon par dana, Rusi su počeli povlačenje, jer Gruzijska vojska je prestala da postoji.

Rat je rezultirao potpunim porazom Gruzije, a pozicija Mihajla Sakašvilija je uzdrmana jer ga je narod proglasio krivcem ne samo za rat i poraz već i za korupciju i lošu ekonosku situaciju u zemlji.
Rusija sa druge strane počela je veliku medernizaciju i opremanje svoje vojske iz predostrožnosti zbog evenutalnih novih konflikata.

photo credit: Bohan Shen_沈伯韩 via photopin cc



About the Author



Back to Top ↑