Kako je Deda Mraz dobio dom
Lik Deda Mraza nastao je preplitanjem brojnih legendi i verovanja mnogih naroda, Starih Rimljana, Nemaca, Holanđana, Britanaca, Slovena, a svoj doprinos na kraju su dali i Amerikanci. Prošli su vekovi dok Deda Mraz nije obukao svoje crveno odelo sa belim krznom i postao simbol novogodišnjih praznika. Zato ovaj čuveni deka dugo nije imao svoj dom.
Mnogi su želeli da Deda Mraz živi baš u njihovoj zemlji ili blizini, pa severnoamerička tradicija govori da je njegov dom na Severnom polu, a ta teritorija je pod nadležnošću kanadske pošte. Na Aljasci postoji grad Nort Pol u kom je kao turistička atrakcija napravljena „Deda Mrazova kuća“. Norvežani tvrde da čuveni dekica živi u norveškom gradu Drobaku, Danci da živi na Grenlandu, a Rusi u njihovom gradu Veliki Ustjug. Međutim, najveći deo planete će se složiti da je pravi dom Deda Mraza u Laponiji, jednoj od finskih provincija. Još pedesetih godina prošlog veka veliki broj dece iz svih krajeva sveta je pred božićne praznike pisao pisma Deda Mrazu na sve ove adrese, ali odgovori nikad nisu stizali. Tada su se Finci dosetili da u Laponiji podignu Deda Mrazovo selo i u njemu otvore specijalnu poštansku kancelariju. Sva pisma koja je Deda Mraz primao na ovoj adresi bila su pročitana i deca širom planete su dobila odgovore na njih. Tako je Finska postala domovina Deda Mraza, a on je do danas primio preko 10 miliona pisama!
No, nije važno gde Deda Mraz živi, važno je da on ovo doba godine čini čarobnim, da stavlja osmehe na lica dece širom sveta dok im noću krišom ostavlja poklone ispod jelke i u samo jednoj noći obleti celu planetu. Ali novogodišnja čarolija ne mora da se rasprši čim prođu praznici. Ona može da traje čitave godine! Kako?! Za to smo mi zaduženi…
Ako baš ovih dana planirate novogodišnje poklone – razmotrite opciju da svojoj deci omogućite maksimalni intelektualni razvoj – to će im biti poklon za ceo život.
Kristina Nosović
dipl.profesor srpskog jezika i književnosti i licencirani predavač SuanPan mentalne aritmetike