Postoji mnogo razloga zbog kojih bi trebalo da čitate detetu ili da ga  ohrabrujete da čita bajke. One podstiču maštu i kulturnu pismenost deteta. Detetova mašta je moćna i jedinstvena stvar. To je ključni faktor u njihovim kreativnim mislima i ona može definisati vrstu obrazovanja, život i karijeru. Priče o neistraženim oblastima i čarobnim kraljevstvima, o ljudskim, nečovečnim, magijskim i čudesnim stvarima neguju seme imaginacije i kreativnosti kod deteta. One ohrabruju dete da razmišlja van okvira i kreira slike u svom umu.

Sa maštom dolazi i kulturna pismenost. Pomoću bajki dete može upoznati različite kulture, a kako su deca po prirodi radoznala, lako će upiti  nove stvari. Kada čita “Aladina i čarobnu lampu”, dete može da zamisli neviđeni, drevni svet Arabije i sanja o pećinama ispunjenim blagom, sultanima i princezama. To je važno, jer sa današnjim svetom 3D slike i grafike, u savremenim  medijima je veoma malo prostora za zamišljanje i razmišljanje. Detetov um video igrama i filmovima dobija misao ili koncept, ono nije imalo priliku da zamisli ili razmišlja o tome samo.
Bajke imaju snažnu moralnu poruku. Uče decu da će dobro uvek pobediti. Iako to možda nije istina iz aspekta stvarnog života, lekcija je jednostavna i važna. Budi heroj, a ne zlikovac, to je ono što poručuje bajka. Naučiće dete da se nada boljem. Ono što vidimo ili čujemo ili učimo kao deca, može uticati na nas do kraja života. Bajke su retko pesimistične ili sumorne. Uvek postoji pozitivna nota ili pouka koju treba naučiti iz bajke. Priča o lepotici i zveri nas uči da ne sudimo druge po izgledu, da čak i najružnije stvorenje ima dušu. Potrebno je naučiti razliku između dobrog i lošeg u detinjstvu. Umesto da držite moralne pridike nezainteresovanom detetu, predstavljanje iste moralne tačke u bajkovitom formatu osvaja malu decu i istovremeno prenosi osnovnu poruku. Pokušaj da se dete nauči da izgled nije bitan, mnogo je lakše i ostavlja jači utisak kroz priču. Osim toga, takve priče ostaju sa detetom ceo život i služe kao podsetnik na moralne vrednosti.
Takođe, razvijaju sposobnost kritičkog mišljenja. Deca u bajkama vide posledice odluka likova i saznaju da ono što će im se desiti zavisi od odluka koje oni donose. Dakle, bajke nas uče da, kada se loše stvari dogode u životu, nekada morate doneti odluku. Ako donesete onu pravu, sve bi moglo ispasti dobro.
One ohrabruju dete da više čita da bi saznalo što više priča. Čim ih ugrize književni crv, čitanje bajki može brzo evoluirati u čitanje priča i stripova, kasnije i romana. Tako navika čitanja može biti usađena vrlo čvrsto kod deteta. Takođe, kada se zainteresuje za neku temu, dete može poželeti da sazna nešto više o njoj. Čitanje o zmajevima i vilama ili vešticama probudiće kod deteta znatiželju za takvim mitskim zverima i potražiće ih u drugim knjigama.
Pored toga, bajke pomažu u negovanju hobija i talenata. Na primer, dete može biti inspirisano da crta ili slika prikaze koje je zamislio iz bajke, i tako indirektno uči da se izražava kroz umetnost. Moglo bi čak početi da piše svoje priče ili poželeti da svoju priču predstavi publici. Jedan kreativan proces može da povuče do brojnih drugih.

Tekst pisala
Sonja Adžić,
master istoričar i licencirani predavač SuanPan mentalne aritmetike